Добротворна задужбина — Deutsches Orthodoxes Dreifaltigkeitskloster

Добротворна задужбина „Deutsches Orthodoxes Dreifaltigkeitskloster“ служи поновном успостављању хришћанског духа и хришћанске културе Немачке из наслеђа древне, неподељене Цркве, како је оно одувек чувано у православном хришћанству (према статуту задужбине). Њено обележје је првенство мистичког богословља искуства, које је нужно везано за човека и напаја се из неисцрпног извора вечности.

Многи не знају да је Немачка до 815. године била потпуно православна, а до 13. века још у великој мери таква, што у народној побожности неких крајева немачког говорног подручја и шире делује све до данас. Рана хришћанска култура у нашим крајевима није била само латинска, него је нарочито у почецима била и немачког језика и суштински обликована Византијом. Православно хришћанство, како га оци из Буххагена живе и уче, није нешто страно, него поновно задобијање наших најдубљих духовних корена. Задужбина омогућава живот и деловање немачке православне монашке заједнице, која као носилац ове духовне културе, изван духа времена, у нашој земљи поставља осу вечности и одатле увек изнова црпи свету културу. Немачки православни манастир Свете Тројице није „од света“, али ипак мора постојати „у овом свету“ као слика предвечног царства и образац истинског живота у Христу.

Рад задужбине ношен је поверењем у вечног тројединог Бога и уверењем да аутентично живљено и у културу укорењено прахришћанство дубоко одговара немачкој души и у великој мери може водити исцељењу и освећењу нашег народа и земље. Задужбина делује оперативно. Она носи и финансира изградњу, очување, живот и деловање немачког православног светилишта у Буххагену у Везерском побрђу. То обухвата више области:

Светилиште носи млада и изванредно уиграна монашка заједница. Ко овде посети богослужење, доживљава духовну снагу и лепоту хришћанства које повезује време и вечност - присуство Светога. Усмереношћу ка најстаријим изворима и везаношћу за живо предање, Буххаген је место духа и културе у најбољем смислу. Одатле полазе драгоцени и животворни подстицаји за неопходну обнову хришћанства у нашој земљи. При томе очување и неговање немачког језика као светог језика има важну улогу - што само по себи већ представља циљ првог реда вредан подршке. У верском погледу, подела на „Исток“ и „Запад“ овде се узорно превазилази и поново се задобија првобитно духовно јединство старе, целе Европе. Оно што се у манастиру живи и учи зрачи напоље и делује као духовни подстицај у целокупно друштво.