Зграде и непосредно природно окружење манастира јесу освећени простор, где људи, анђели и разноврсна бића Божије творевине живе у хармонији са Богом.

За православну светињу, ма колико скромна била, важни су сакрална симболика и лепота. У свему треба да се огледа небески праобраз. Лепота, као и љубав, доброта, свемоћ итд., припада својствима Божијим, или, како се такође каже, именима Божијим. Зато је лепота духовна неопходност.

Манастирске зграде су сравнително нежне. Ипак, њихов распоред и пропорционална подела преносе утисак хармоничне целине. Светиња се сасвим природно уклапа у планински пејзаж Воглерског горја. Грађевинска тела се у полигоналном распореду прилагођавају природним условима терена и ограђена су зидовима и живим оградама. То је карактеристика православних манастира, каква се види на Светој Гори Атон, у старијим православним манастирским комплексима Балкана, као и у другим деловима света.

Из идејних као и из економских разлога, сви грађевински облици и технике требало је да буду толико једноставни да се могу извести сопственим радом. На снажним зидовима и округлим луковима почивају једноставне дрвене гредне таванице.

Грађевинске пропорције одређене су хармоничним целобројним односима, који се поново јављају и у сакралном појању и у модалном систему Немачког хорала.

Уметнички обликовани грађевински елементи, на пример на капителима, преузимају језик облика ране везерске романике и развијају га даље. Рана, предроманичка архитектура и уметност нашег краја изненађујуће су блиске савременој византијској. То је било време великог европског културног и духовног јединства од Ирске до Грузије.

Као у већини православних манастира, храм је окренут ка истоку. До сада је могла бити завршена само крипта, која је изграђена 1994. и освећена 1996. године. Овде се тренутно одржавају два велика свакодневна богослужења. Планирана манастирска црква у крстокуполном типу одговара главним црквама (католиконима) атонских манастира. У спољашњем изгледу ослања се на предроманичке и рано романичке црквене грађевине Немачке, посебно Везербергланда.

Водич кроз цркву – (pdf датотека)

Са планинске стране, ка југоистоку, налази се манастирски врт, који обезбеђује самоопскрбу поврћем. Изнад њега је засађен воћњак.

Особености планинског пејзажа захтевају знатан обликовни труд. У неким деловима направљене су терасе са зидовима од пешчара. Само 1992. године засађено је 2000 домаћих жбунова, уз путеве, као круна или наставак пешчарских тераса, као и као ограда. Тиме се усклађује водни режим и настаје животни простор за разноврсне мале животињске врсте и биљке. У баштенским зидовима населиле су се змије и мале гуштерице. Разноликост птица је задивљујућа. У јесен јата птица селица одмарају на манастирском земљишту.

Пре него што је отац Јоханес започео осликавање клаузурне капеле, проучавао је, између осталог, најстарије сачуване фреске Немачке на манастирском острву Рајхенау. Упадљиво је светло, лазурно колорисање, које такође одликује ране руске фреске у Кијеву и у Златном прстену код Москве, а нарочито позноантичко хришћанско сликарство.