Свети Манастир Свете Тројице основао је 1990. године старац Јоханес, а у наредним годинама изградио га је заједно са првим монасима сопственим средствима и сопственим рукама. У међувремену светињу носи друга генерација монаха. Линија монашког пострига великог схима, која се предаје у Манастиру Свете Тројице, може се пратити кроз многе генерације. Она преко старца Данила из Катунакије (почетак 19. века) води у област Велике Лавре и до светог Атанасија Атонског.

Отац Јоханес је седамдесетих година прошлог века у Берлину студирао музику, касније религиологију и византологију. Дошавши у додир са православљем 1974. године, редовно је посећивао православна богослужења и започео вежбање молитве срца. Године 1981. постао је монах на Светој Гори Атон и тамо је у августу 1984. примио монашки постриг Велике Схиме.

Са благословом свог старца, 1985. године је у привременом манастирском стану у тадашњем Западном Берлину са двојицом сабраће започео хорско молитвено правило и припремао оснивање манастира. Живот се неколико година кретао између Атоса и Берлина.

У години немачког уједињења, 1990, монаси су купили земљиште у Буххагену и започели изградњу немачке православне светиње.

Неслућени отпори стали су на пут оснивању манастира; бескрајне тешкоће требало је савладати. Али благодаћу и благословом Свете Тројице, помоћу Пресвете Богородице Марије и светих отаца, догодила су се и многа чуда.

У августу 1994. манастир је осветио Његово Високопреосвештенство Симеон, митрополит Западне и Средње Европе, као немачку православну опатију у заједници Бугарске патријаршије. Током наредне две године изграђена је крипта манастирске цркве и 1996. такође освећена као храм Божанске Премудрости.

Од 1999. до 2002. подигнути су Михаилова кула и северни манастирски зид са Маријином кулом.

Од 2004. до 2009. изграђен је бунар за свету воду, а 2013. и 2014. године улазни простор је поново обликован.

Манастир се више не може замислити изван региона. Људи у околини цене монахе и радују се када у граду виде неког од отаца. Они знају да, када звона са брда зазвуче у долину, у светињи почиње појање и монаси се моле за земљу и људе. Неки православни верници су се због манастира преселили у округ Холцминден, како би могли редовно да учествују у богослужењима. Многе посетиоце из Немачке и многих других земаља увек изнова привлачи манастир у Буххагену, где и у најближој околини налазе добре могућности за ноћење у хотелима и пансионима.

У фебруару 2013. одржан је избор новог патријарха Бугарске. Као игуман немачког манастира, старац Јоханес је ex officio припадао кругу од око 150 лица са правом гласа и отпутовао је са осталим оцима у Софију на овај велики догађај. За новог патријарха изабрана је Његова Светост Неофит и у присуству бројних митрополита и епископа из свих православних земаља света свечано је устоличен у софијској катедрали (Манастирско писмо 2013).

И при избору митрополита Западне и Средње Европе, игуман Буххагена ex officio припада изборном телу. Након што је наш високоцењени и вољени митрополит, Његово Високопреосвештенство Симеон, у августу 2013. коначно одступио из старосних разлога, Његово Високопреосвештенство Григорије Трновски организовао је избор наследника. Великом већином изабрано је Његово Високопреосвештенство Антоније и 3. новембра 2013. свечано је устоличено у присуству свог претходника, Његовог Високопреосвештенства Симеона, многих других митрополита и епископа, црквено помазаног краља Бугарске Симеона II, бугарског амбасадора и многих почасних гостију. Од тада је отац игуман Јоханес стални члан епархијског савета. Његово Високопреосвештенство митрополит Антоније наставља градитељски рад свог претходника са дивљења достојном одговорношћу, преданошћу и духовним ставом; успело му је да епархију у многим погледима учврсти. Манастир је први пут посетио у децембру 2014; однос је обележен посебним узајамним поштовањем и поверењем.

На жељу нашег старца Јоханеса, веома часни отац Симеон, који поред многих других задатака већ више година служи као свештеник и духовник, у децембру 2014. године узведен је у чин архимандрита.